Osnovna škola "Matija Antun Relković" Davor

Viđam te u školi, svaki odmor. Škola je ogromna i ima mnogo učenika, no tebe sam prvog zamijetila. Sladak si. Imaš lijepe crnosmeđe oči. Kosa ti je prelijepa, crna, kratka, razbarušana. Pod odmorom sijedim vrlo blizu tebe. Znam da me ne zamjećuješ, ali vrijedi pokušati napisati ovo pismo. Možda imaš djevojku da ja to ne znam, ali nema veze. Želim ti dati do znanja da postoji još netko kome se sviđaš. Odličan si sportaš. Super igraš košarku,moj omiljeni sport. Nisi umišljen kao ostali dečki i to je prvo što mi se svidjelo kod tebe. Svaku noć zaspem s  tobom u mislima. Kada zaklopim oči vidim tvoj predivan osmijeh na licu. Maštam o tebi, o nama. Želim da budemo zajedno, sretni, veseli. Sanjam o nama, našoj šetnji po kiši, našem grljenju na povjetarcu. Svakim mi danom sve više nedostaješ. Bez tebe jedva dišem. Nadam se da će se i nama jednom sreća osmijehnuti, da ćemo biti kao par iz bajke, da ćemo biti kao Romeo i Julija. Ne želim da me shvatiš na nekakav čudan način, da ako saznaš tko ti je poslao pismo, počnrš nešto ružno govoriti o meni. Želim da znaš da mi se sviđaš, da te volim! Ljubav je ponekad čudna, ima zamršene putove, ali kada nekoga voliš i osjećaš nešto prema toj osobi s vremenom će se ta ljubav i ostvariti. Nadam se da će tako biti i s nama.

Edita Marjanović 8.a